Očekuje se da će sastanak, prvi te vrste posle više godina direktne konfrontacije, biti jedan od ključnih trenutaka u pokušaju diplomatskog rešenja sukoba.
Vladimir Medinski, rođen 1970. godine u gradu Smela (tadašnja Ukrajinska SSR), diplomirao je na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), a deo studija proveo je kao pripravnik u ambasadi SSSR-a u Vašingtonu. U rusku politiku ušao je početkom 2000-ih kao poslanik u Državnoj dumi, a kasnije je, od 2012. do 2020. godine, obavljao funkciju ministra kulture.
Poznat je po promociji konzervativnih i nacionalnih vrednosti, kao i po zalaganju za snažniji ruski identitet u kulturnoj politici.
Od 2020. godine obavlja funkciju predsedničkog pomoćnika.
Pre tri godine pregovarao sa Ukrajinom
Medinski, koji će predvoditi rusku delegaciju na mirovnim pregovorima sa Ukrajinom u Istanbulu, nije novajlija kada je reč o diplomatskim misijama u okviru rusko-ukrajinskog sukoba. Ovaj blizak saradnik predsednika Vladimira Putina je 2022. godine bio šef ruske delegacije u prvim pokušajima da se rat zaustavi putem dijaloga.
Prvi pregovori održani su krajem februara i tokom marta 2022. godine, svega nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Medinski je predvodio rusku stranu u više rundi razgovora, koje su najpre vođene u Belorusiji, a onda i u Istanbulu, gde su 29. marta postignuti prvi znaci mogućeg približavanja stavova.
Ukrajina je tada ponudila da prihvati vojnu neutralnost i da ne teži članstvu u NATO-u, pod uslovom da dobije međunarodne bezbednosne garancije. Rusija je, s druge strane, zahtevala priznanje Krima kao ruske teritorije i suverenitet nad delovima Donjecka i Luganska koje kontrolišu proruske snage. Iako je Medinski izjavio da je “Ukrajina pokazala spremnost da ispuni ključne ruske zahteve”, do konkretnog dogovora nije došlo.
Optužbe za plagijat u doktoratu
Godine 2017., nezavisna komisija ruskih naučnika okupljena oko projekta “Dissernet” optužila je Medinskog da je plagirao delove rada iz doktorske disertacije iz istorije, kao i da je koristio neakademske izvore, i da njegova disertacija ne ispunjava naučne standarde.
Akademski savet Uralskog federalnog univerziteta je tada preporučio da mu se oduzme titula, ali Ministarstvo obrazovanja Rusije odbilo je da to sprovede, uz političku zaštitu iz Kremlja.
Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je spremnost da se sastane sa Putinom u Turskoj, ali je naglasio da će učestvovati u pregovorima samo ako se Putin lično pojavi.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su najavile da će na pregovorima biti prisutni državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Kit Kelog.
Predsednik Donald Tramp je izjavio da razmatra mogućnost prisustva, ali će ipak zbog “gustog rasporeda” morati da propusti rusko-ukrajinske pregovore.
Pregovori u Istanbulu predstavljaju potencijalno prvi direktan susret između Putina i Zelenskog od decembra 2019. godine.