Nikola Štulić je fudbale belgijskog kluba Šarlroa i zaista igra u fenomenalnoj formi.
Ove sezone je postigao 16 golova i uz to imao dve asistencije na 26 mečeva, a početak u Belgiji zaista nije bio sjajan.
“Kada sam stigao ovde inicijalni plan je bio da idem negde na pozajmicu. Bilo je pet napadača u ekipi. U prvih 12. kola nisam bio ni u protokolu. Kada sam konačno počeo da igram, igrao sam dobro, a posle prva dva gola u Antverpenu dobio sam novi zamah samopouzdanja, dobro se razumem sa saigračima. Iskreno, nisam očekivao ovakav učinak, ali sam verovao da mogu da postignem određen broj golova. Kada igraš redovno, trener ti veruje, saigrači ti veruju, veruješ u sebe, sve ide glatko”, rekao je Štulić.
Dok je nastupao za Radnički imao je potez po kojem ga, osim po golovima, pamte brojni navijači u Srbiji – “ućutkao” je navijače i igrače Crvene zvezde nakon postignutog gola.
“Specifična situacija. Godinu dana pre toga u finalu kupa između Zvezde i Partizana ja sam šutirao peti penal i promašio i Zvezda je osvojila kup. Posle toga sam morao da napustim Partizan. Na toj utakmici kada je došlo do penala, ja sam rekao treneru, Batak je bio na klupi, da hoću da šutiram u petoj seriji. Pitao me je da li si siguran, jer sam prethodni put promašio, ali bio sam odlučan u toj nameri. Posle promašaja Živojinovića morao sam da postignem gol da ne ispadnemo. Proslava je došla spontano, uopšte nisam planirao tako nešto. Bio sam mlad, revoltiran provokacijama sa tribina gde su mi skandirali, pa ometali laserom i nekako mi se sve nakupilo i posle tog gola sam tako reagovao. Zaista nisam imao nmeru bilo koga da uvredim. Sada kada se vratim na taj detalj, uopšte nisam ponosan zbog toga. U ovim godina i posle određenog iskustva, siguran sam da bih sve ignorisao i sigurno ne bih tako reagovao”, kaže srpski fudbaler.
Prošao je omladinsku školu Partizana:
“Srećan sam što sam prošao sve kategorije u Partizanu, od petlića do prvog tima. Ne može mnogo igrača da se pohvali tim. U kadetima sam bio najbolji strelac. Debitovao za prvi tim, dao gol na stadionu ‘JNA’. To sam sanjao i deo ciljeva ostvario. Žalim jer nisam ostavio veći trag, nisam često bio starter. Nisam osvojio titulu sa Partizanom što sam jako želeo. Ali bio sam svestan situacije. Jednostavno pored skupo plaćenog stranca koji pritom dobro igra, mladi igrači ne dobijaju mnogo šanse”, rekao je Štulić.
Ne odbacuje da bi jednog dana mogao da se vrati u crno-beli tabor.
“Te sezone se Partizan borio za titulu, bio je veliki pritisak i razumem Aleksandra Stanojevića zašto je kao bonuse video neke druge igrače i nije mogao više da se osloni na mene. Generalno, imali smo korektan odnos, ali mislim da sam mogao da dobijem malo više sanse jer na priprema uoči sezone sam bio dobar, davao golove na prijateljskim utakmicama. I kada sam počinjao utakmice, uvek je bilo na gostovanju, a mnogo je drugačiji osećaj kada igraš pred našim navijačima ili na strani, a i rivali imaju mnogo drugačiji pristup kad gostuju kod nas. Ja svakako volim Partizan i voleo bih da ponovo bude konkurentan u borbi za titulu”, poručio je.
Dotakao se i reprezentacije Srbije.
“Najveća čast i privilegija je biti reprezentativac. Bio sam izuzetno srećan kada sam dobio poziv za prethodno okupljanje i to je kruna svega i svih treninga od najmlađih dana i nema boljeg osećaja nego kada si u dresu reprezentacije. Imam dobru sezonu, ali na selektoru je da odluči koga će pozvati. Ja zaista dajem sve od sebe i uvek sam spreman da se odazovem. Stručni štab poznajem od ranije, još od te utakmice sa SAD. Tu je i dosta igrača sa kojima sam igrao, što u mlađim kategorijama Partizana, što u mlađim reprezentativnim kategorijama, poput Pavlovića i Vlahovića sa kojima sa igrao desetak godina ili Topića koji je moja generacija, a tu je i Simić sa kojim se susrećem ovde na terenima u Belgiji. Atmosfera je dobra, izuzetno mi je prijalo i sjajno su me prihvatili i uživao sam na prethodnom okupljanju”, izjavio je Nikola Štulić.